. почетна > о дамјанцима
ОДАБЕРИТЕ:
Почетна
Вести
О Дамјанцима
Дамјанци понаособ
Под разно
Форум Дамјанаца
Ћаскање уживо
Контакт
ПОСЕЋЕНОСТ:
ПРЕТРАГА:


ДАМЈАНЦИ СЛИКОМ
   
О ДАМЈАНЦИМА - УВОД
На страницама О Дамјанцима ћемо заједно радити на сакупљању података и архивске грађе о историји и пореклу наше породице или лозе. За почетак имам одавно припремљена два текста. Један је о потомцима Орловићима од којих потичемо а други о нама, Дамјанцима. Оба је припремио дамјанофил и дамјанолог Драго Дамјанац из Сиднеја, Аустралија.
Уколико Ви или неко Вама близак поседује проверене историјске текстове о нашој породици, молимо Вас да нам их пошаљете како би створили што је више могуће комплетнију слику о нашој великој породици.
RODOSLOV ORLOVIĆA ISTORIČARA KLJAJEVIĆA

Blagonaklonošću Draga Perovića iz obraznika "Golija" objavljujemo rodoslov potomaka Milije i Martina Orlovića (braće Pavla Orlovića) koji su se sa Kosova doselili u selo Čarađe na planini Goliji.
Rodoslov je objavljen u obrazniku "Golija", broj 6 (2006), strana 19.

NASTAVAK

ZAŠTO ORLOVIĆI SLAVE JOVANDAN

Neki istoričari tvrde a i sam verujem u to da Orlovići svoje poreklo vode direktno od kralja Radoslava Nemanjića (1228-1234), unuka velikog  župana Stefana Nemanje. Kralj Radoslav je bio oženjen ćerkom Epirskog despota Teodora I Anđela (1215-1224), Anom Dukeni. Za Anu srpski crkveni izvori kažu da je bila “žena sasvim slobodnog ponašanja“. Kralj Radoslav je toliko bio pod uticajem svoje žene, da je izgubio razum a kasnije i prestol. Svrgao ga je sa vlasti 1234. godine njegov brat Vladislav...

НАСТАВАК

ОРЛОВИЋИ

Из наше далеке прошлости дубоке корјене вуче око седамдесет сродних братстава. Данашње презиме носе око триста година, мада је њихова генеза много старија, а нека братства су и нешто млађа.
Многе су се заједничке особине временом много измијениле под утицајем који су кроз низ година дјеловали и још увијек дјелују у сваком народу. Ту су врло важни и генетски утицаји друге стране, мајчине, који се не могу занемарити. Затим долазе и други узроци и карактеристике који мијењају појединце, племена и народе...
НАСТАВАК

ДАМЈАНЦИ У 18. ВИЈЕКУ И ДАЉЕ
Као што је установљено и доказано да су Дамјанци постали од Дамјана, Теповог сина, тако се одмах послије његових синова губи родослов читавих 300 година, до прве појаве у Шипачну. Можда неко из породице и познаје неколико кољена али је то читав боравак у Луковицама. Ваљало би када би се све информације слиле на једно мјесто, јер појединац тешко долази до комплетног материјала...



НАСТАВАК
БАРЈАК ПАВЛА ОРЛОВИЋА
Павла Орловића предање и нека документа највише помињу као војводу кнеза Лазара на Косову. Помињу га и као заповиједника неког одреда коњице и сл. У народу се помиње и као барјактар славног Лазара. Но било је што је било, вјероватно је његов одред имао барјак, по коме се распознавао, па макар га и не носио сам Павле.
О барјаку Павла Орловића, деценијама па и вијековима, кружиле су приче по Херцеговини и шире. Писани су чланци у новинама и у наше вријеме, али никад тачно и до краја речено...
НАСТАВАК
ДАМЈАНЦИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Извор: Jasenovac Reasearch Institute

Трагом наших корена успели смо пронаћи списак жртава Дамјанаца током Другог светског рата. Молимо Вас да нас контактирате уколико препознате неко име са списка...



НАСТАВАК

КОСОВКА ДЕВОЈКА
Српска народна песма

Кад јунаку срце заиграло,
Проговара Орловићу Павле:
"Сестро драга, Косовко девојко,
Која ти је голема невоља
Те преврћеш по крви јунаке?
Кога тражиш по разбопју млада:
Или брата, или братучеда,
Ал' по греху стара родитеља?"

Прочитајте српску народну песму "Косовка девојка" у којој се помиње име Павла Орловића...

НАСТАВАК

ЈОВАНДАН
Pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva slave dan svetog Jovana Krstitelja, Isusovog rođaka, poznatog kao Jovan Preteča.
Sabor svetog Jovana Krstitelja praznuje se 20 / 7. januara u spomen događaja koji se odigrao na Bogojavljenje, kad je sveti Jovan u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista.
Jovan se zove Krstitelj jer je krstio i Isusa Hrista, a Preteča zato jer je najavljivao Hristov dolazak. Jovan je u reci Jordan krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se bubama i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kostreti, načinjenu od kamilje dlake.
Ubijen je za vreme cara Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovandan bratime i kume "po Bogu i svetome Jovanu" jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

ЈОВАНДАН
© 2006-2012 Vojin Damjanac Sva prava zadržana