|
|
|
|
|
|
|
О ДАМЈАНЦИМА - УВОД
|
|
|
|
|
На страницама О Дамјанцима ћемо заједно радити на сакупљању података
и архивске грађе о историји и пореклу наше породице или лозе. За почетак
имам одавно припремљена два текста. Један је о потомцима Орловићима
од којих потичемо а други о нама, Дамјанцима.
Оба је припремио дамјанофил и дамјанолог Драго Дамјанац из Сиднеја,
Аустралија.
Уколико Ви или неко Вама близак поседује проверене историјске текстове о нашој породици, молимо Вас да нам их пошаљете како би створили што је више могуће комплетнију слику о нашој великој породици.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
RODOSLOV ORLOVIĆA ISTORIČARA KLJAJEVIĆA
|
|
|
|
|
Blagonaklonošću Draga Perovića
iz obraznika "Golija" objavljujemo rodoslov potomaka Milije i Martina
Orlovića (braće Pavla Orlovića) koji su se sa Kosova doselili u selo
Čarađe na planini Goliji.
Rodoslov je objavljen u obrazniku "Golija", broj 6 (2006), strana 19.
NASTAVAK
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
ZAŠTO ORLOVIĆI SLAVE JOVANDAN
|
|
|
|
|
Neki
istoričari tvrde a i sam verujem u to da Orlovići svoje poreklo
vode direktno od kralja Radoslava Nemanjića (1228-1234), unuka
velikog župana Stefana Nemanje.
Kralj Radoslav je bio oženjen ćerkom Epirskog despota Teodora I Anđela
(1215-1224), Anom Dukeni. Za Anu srpski crkveni izvori kažu da je
bila “žena sasvim slobodnog ponašanja“. Kralj Radoslav je toliko
bio pod uticajem svoje žene, da je izgubio razum a kasnije i prestol.
Svrgao ga je sa vlasti 1234. godine njegov brat Vladislav...
НАСТАВАК
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
ОРЛОВИЋИ
|
|
|
|
|
Из наше далеке прошлости дубоке корјене вуче око седамдесет сродних
братстава. Данашње презиме носе око триста година, мада је њихова
генеза много старија, а нека братства су и нешто млађа.
Многе су се заједничке особине временом много измијениле под утицајем који су
кроз низ година дјеловали и још увијек дјелују у сваком народу. Ту су врло важни
и генетски утицаји друге стране, мајчине, који се не могу занемарити. Затим
долазе и други узроци и карактеристике који мијењају појединце, племена и народе...
НАСТАВАК
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
ДАМЈАНЦИ
У 18. ВИЈЕКУ И ДАЉЕ
|
|
|
|
|
Као што је установљено и доказано да су Дамјанци постали од Дамјана,
Теповог сина, тако се одмах послије његових синова губи родослов читавих
300 година, до прве појаве у Шипачну. Можда неко из породице и познаје
неколико кољена али је то читав боравак у Луковицама. Ваљало би када
би се све информације слиле на једно мјесто, јер појединац тешко долази
до комплетног материјала...
НАСТАВАК
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
БАРЈАК ПАВЛА ОРЛОВИЋА
|
|
|
|
|
Павла Орловића предање и нека документа највише помињу као војводу
кнеза Лазара на Косову. Помињу га и као заповиједника неког одреда
коњице и сл. У народу се помиње и као барјактар славног Лазара. Но
било је што је било, вјероватно је његов одред имао барјак, по коме
се распознавао, па макар га и не носио сам Павле.
О барјаку Павла Орловића, деценијама па и вијековима, кружиле су приче
по Херцеговини и шире. Писани су чланци у новинама и у наше вријеме,
али никад тачно и до краја речено... НАСТАВАК
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
ДАМЈАНЦИ
У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Извор: Jasenovac Reasearch Institute |
|
|
|
|
Трагом наших корена успели смо пронаћи списак жртава Дамјанаца током
Другог светског рата. Молимо Вас да нас контактирате уколико препознате
неко име са списка...
НАСТАВАК |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
КОСОВКА ДЕВОЈКА
Српска народна песма |
|
|
|
|
Кад
јунаку срце заиграло,
Проговара Орловићу Павле:
"Сестро драга, Косовко девојко,
Која ти је голема невоља
Те преврћеш по крви јунаке?
Кога тражиш по разбопју млада:
Или брата, или братучеда,
Ал' по греху стара родитеља?"
Прочитајте
српску народну песму "Косовка девојка" у којој се помиње
име Павла Орловића...
НАСТАВАК
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
ЈОВАНДАН |
|
|
|
|
Pravoslavni
hrišćani i Srpska pravoslavna crkva slave dan svetog Jovana Krstitelja,
Isusovog rođaka, poznatog kao Jovan Preteča.
Sabor svetog Jovana Krstitelja praznuje se 20 / 7. januara u spomen
događaja koji se odigrao na Bogojavljenje, kad je sveti Jovan u reci
Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista.
Jovan se zove Krstitelj jer je krstio i Isusa Hrista, a Preteča zato
jer je najavljivao Hristov dolazak. Jovan je u reci Jordan krštavao
svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se
bubama i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kostreti, načinjenu
od kamilje dlake.
Ubijen je za vreme cara Iroda koji je naredio da se proroku odseče
glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovandan bratime i kume
"po Bogu i svetome Jovanu" jer se Jovan smatra uzorom karaktera
i poštenja.
ЈОВАНДАН
|
|
|
|